Ajetul – kursija, zikr i tesbih

Ajetul-Kursija, doslovno “Ajet o Prijestolju”, 255. ajet sure El-Bekare, jedan je od dužih kur’anskih ajeta, a i jedan od temeljnih koji govore o utočištu i zaštiti. Oni su poznati kao Ajatul-hifz (ajeti zaštite). Kad potpuno završimo neki namaz, lijepo je proučiti Salat i Temdžid, Ajetul-kursijj, tesbih i učiniti dovu.

I ashabi su koristili tesbih. Muhammed, a.s., je ponekad riječi ovog tesbiha brojao na prste. Cim predamo posljednji selam u jednom namazu, smatra se da smo namaz zavšili, ali nam je Muhammed a.s. preporučio da svaki namaz poslije selama ukrasimo učenjem zikra i namaske dove, u zelji da nas Allah dz.s. posebno nagradi i da nam iz Svoje milosti oprosti grijehe. Takođe je zikr koji briše grijehe i otvara vrata Dženneta, zikr poslije namaza.

Arapski jezik (arapsko pismo)

اللَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ الْحَيُّ الْقَيُّومُ لَا تَأْخُذُهُ سِنَةٌ وَلَا نَوْمٌ لَهُ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ مَنْ ذَا الَّذِي يَشْفَعُ عِنْدَهُ إِلَّا بِإِذْنِهِ يَعْلَمُ مَا بَيْنَ أَيْدِيهِمْ وَمَا خَلْفَهُمْ وَلَا يُحِيطُونَ بِشَيْءٍ مِنْ عِلْمِهِ إِلَّا بِمَا شَاءَ وَسِعَ كُرْسِيُّهُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ وَلَا يَئُودُهُ حِفْظُهُمَا وَهُوَ الْعَلِيُّ الْعَظِيمُ

Arapski jezik (latinično pismo)

(E’ūzu billāhi mineš-šejtānir-radžīm; bismillāhir-rahmānir-rahīm)
Allāhu lā ilāhe illāhu vel hajjul-kajum. Lā te’huzuhū sinetun ve la nevm. Lehū mā fis-semāvāti ve mā fil ard. Men zellezi ješfeu ‘indehu illā bi iznih. Jā’lemu mā bejne ejdīhim ve mā halfehum ve lā juhītūne bi šejin min ‘ilmihī illā bi mā šā’. Vesi’a kursijjuhus-semāvāti vel ard ve lā jeūduhū hifzuhumā ve huvel alijjul-azīm.

Prijevod Ajetul – kursije na bosanski jezik
“Allah je – nema boga osim Njega – Živi i Vječni! Ne obuzima Ga ni drijemež ni san! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji! Ko se može pred Njim zauzimati za nekoga bez dopuštenja Njegova?! On zna šta je bilo i prije njih i šta će biti poslije njih, a od onoga što On zna – drugi znaju samo onoliko koliko On želi. Moć Njegova obuhvata i nebesa i Zemlju i Njemu ne dojadi održavanje njihovo; On je Svevišnji, Veličanstveni!”

Poslije Ajetul – kursije se uči tesbih i to:
Ja Rabbi zel-dželāli – Subhānallah (uči se 33 puta)
Subhanallahi ve bi hamdihi – Elhamdulillāh (uči se 33 puta)
Rabbil-āllmine teāla šanuhū – Allāhu ekber (uči se 33 puta)

Prijevod tesbiha
Uzvišeni Gospodaru, iskazujemo Ti poštovanje i klanjamo se pred Tvojim savršenstvom: Subhānallah
Neprestano Ti na Tvojim darovima zahvaljujemo: El-hamdu lillāh
Tvoju moć, veličinu i milost ističemo: Allāhu ekber

Tespih uzimamo radi lakšeg brojenja onoga što učimo, a ako nemamo tespiha možemo učiti na prste.

Iza toga učimo:
Lā ilahe illellāhu vahdehū lā šerīke leh. Lehul-mulku ve lehul-hamdu ve Huve ´alā kulli šej-in kadīr. Ve mā erselnāke illā rahmeten lil-ālemīn.
Nakon toga se dignu ruke, s dlanovima okrenutim nebu i uči se namaska dova.