Sura Al-Ihlas

Al-Ihlas (arap. سورة الإخلاص – Iskrenost), poznata i kao Et-Tevhid (arap. سورة التوحيد – Jednoboštvo), jeste 112. sura u Kur’anu. Ona je kratka deklaracija tevhida (apsolutne Božije jednoće) i sastoji se od 4 ajeta. Postoje razilaženja oko toga da li je ova sura mekanska ili medinska sura. Izgleda da je ovo prvo vjerovatnije, naročito zbog toga što se čini da je Bilal aludirao na nju govoreći “Ehad! Ehad!” (“Jedan! Jedan!”, misleći pod tim na Allaha) kad ga je njegov okrutni vlasnik mučio.

Prenosi se od Ubejja ibn Ka’ba da je objavljena nakon što su mnogobošci zatražili: “O, Muhammede! Reci nam rodoslov tvoga Gospodara!” Ko hoće spavati, pa legne na svoju desnu stranu, a potom, 100 puta prouči suru Ihlas, na Sudnjem danu Allah, dž.š., će mu reći: „Robe moj! Uđi u Džennet svojom desnom stranom!“ (Tirmizi).

Arapski jezik (arapsko pismo):

بسم الله الرحمن الرحيم
قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ
اللَّهُ الصَّمَدُ
لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ
وَلَمْ يَكُن لَّهُ كُفُوًا أَحَدٌ

Arapski jezik (latinično pismo):

Bismillāhir-rahmānir-rahīm
Kul huvallāhu ehad
Allāhus-samed
Lem jelid ve lem jūled
Ve lem jekul-lehū kufuven ehad

Prijevod sure na bosanski jezik:

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
Reci: “On je Allah – Jedan!
Allah je Utočište svakom!
Nije rodio i rođen nije,
i niko Mu ravan nije!”